Историја Гомеопатије Гомеопатија је систем лечења који је развијен у 18. веку од стране немачког лекара Самуела Ханемана. Основна премиса гомеопатије је „слично лечи слично“, што значи да се лекови који производе симптоме сличне онима које желимо да лечимо користе за лечење. Ово је концепт који се разликује од конвенционалне медицине, која користи противне методе.
Принципи Гомеопатије Главни принцип гомеопатије је да се индивидуализује лечење сваког пацијента. Гомеопатски лекари примењују принцип „слично лечи слично“ како би изабрали лек који ће најбоље одговарати појединачним потребама пацијента. Такође, у гомеопатији се верује да се лекови требају припремати у веома ретким дозама, користећи процесе разређивања и ударања, што се назива динамизација.
